TRENING IZDRZLJIVOSTI

Izdržljivost je sposobnost izvodjenja neke aktivnosti kroz duže vreme bez sniženja njene efikasnosti. Merilo izdržljivosti je vreme tokom kojeg je sportista sposoban zadržati zadani intenzitet rada. Danas postoji veliki broj podela izdržljivosti na osnovu raznih kriterijuma. U odnosu na aktivnost energetskih mehanizama izdržljivost se deli na:

1.Aerobnu – energija se osigurava oksidativnim procesima uz prisustvo kiseonika

2.Anaerobnu – korišcena energije dobija se anoksidativnim procesima bez prisustva kiseonika, pri cemu se mogu razlikovati dva medjusobno razlicita nacina dobijanja energije:

- anaerobno stvaranje energije bez proizvodnje laktata (mlecne kiseline), tako da se energija dobija od adenozintrifosfata (ATP-a) i kreatin-fosfata (CP-a). Ovaj oblik dobijanja energije naziva se još alaktatni ili fosfagen.

- anaerobno stvaranje energije uz proizvodnju laktata, pri cemu se energija dobija procesom anaerobne glikolize te se naziva laktatni ili glikoliticki.

Trening izdržljivosti dovodi do promena u razlicitim organskim sistemima. Pri tome se bitno razlikuje uticaj na organske sisteme, anaerobnih vežbi u odnosu na aerobne vežbe.

Razvoj anaerobnih sposobnosti dovodi do povecanje kreatinfosfatnih i glikogenskih energetskih depoa i povecanje sposobnosti mišica da obavlja rad u stanju narušene homeostaze. Ovakav rad izaziva promene u kardiovaskularnom sistemu i periferne promene u mišicima. Anaerobna izdržljivost podrazumeva visok intezitet aktivnosti pa je samim tim vrlo stresan i ne primenjuje se u rekreaciji, vec samo u sportu.

Aerobne vežbe ima pozitivan uticaj na kardiovaskularni sistem (povecanje srcanog mišica, povecanje udarnog i minutnog volumena, povecanje vitalnog kapaciteta, smanjenje pulsa u miru, povecanje ukupne kolicine krvi i dr.) te je i njihova primena u rekreaciji velika.

Programi za razvoj izdržljivosti

Mi nudimo više programa u zavisnosti od uzrasta, stanja treniranosti i sportskog ili rekreativnog statusa:

• Pocetni programi
• Kardio programi
• Programi za redukciju telesne težine (skidanje masnog tkiva)
• Programi specijalizovani za sportiste (fudbal, košarka, rukomet, tenis…)

Svaki od programa omogucava vežbanje u okviru ciljnih zona - broja otkucaja srca na slici 1.

Slika 1.

ATP – adenozin trifosfat, CP – kreatin fosfat: fosfatni anaerobni proces,

G – glikoliticki anaerobni proces, UK – ugljeni hidrati, M – masne kiseline)

Svaki trening se prati monitorom srcane frekvencije (Heart Rate Monitor) slika 2.

Monitor meri frekvenciju srcanih otkucaja koristeci senzor za merenje mehanickog pulsa prilikom protoka krvi kroz kapilare, a koji se ocitava na monitoru sprave kao broj otkucaja u minuti. Na taj nacin dobijeni rezultati vrlo su precizni i gotovo identicni sa rezultatima elektrokardiograma.

Trening sa merenjem broja otkucaja srca je najpouzdaniji za vežbanje unutar ciljnih zona intenziteta, i nudi precizne podatke o napretku tokom trenažnog procesa.