Povrede u sportu PDF Štampa El. pošta
Napisao Mihajlo Kostic   
nedelja, 27 jun 2010 14:27

POVREDE U SPORTU

 

(Preventivni i rehabilitacioni programi)

 

knee-injuryOsnova zdravog života je bavljenje sportom ili rekreacijom. Nažalost, i sport i rekreacija pored velikog broja dobrih strana imaju i onu lošu i neželjenu, a to su povrede. Povrede mogu sportistu da udalje na duži ili kraci period od trenažnog procesa ili, u najgorem slucaju, to može biti trajno.

Povrede kod sportista prevenstveno prouzrokuju niz emocijalnih i psihickih trauma, zatim gubitak same takmicarske sezone, a i finansijski trošak u zavisnosti od stepena povrede nije zanemarljiv.

Povrede ligamenta skocnog zgloba cine 15-45 % od ukupnog broja sportskih povreda, a posebno se javljaju u sportovima gde su ucestali skokovi, doskoci i brze promene smera kretanja, kao što je slucaj u sportskim igrama.

Više od polovine svih povreda zgloba kolena cine lezije meniskusa. Povreda medijalnog meniskusa je 15-20 puta cešca od povrede lateralnog meniskusa, što je posledica njegove slabije pokretljivosti u odnosu na lateralni meniskus, i to zbog njegove tesne veze sa medijalnim kolateralnim ligamentom.


Mnogo teža povrede kolena je ruptura (kidanje) prednjeg ukrštenog ligamenta. Ovaj vid povrede kolena postaje sve veca briga u sportu, narocito u sportskim igrama, zato je operativni zahvat složeniji, a samim tim je i oporavak duži.

 

 koleno2

Povrede prednjeg ukrstenog ligamenta su cak 4-6 puta cesce kod zena nego kod muskaraca. Postoje nekoliko uzroka povrede prednjeg ukrštenog ligamenata. Najcešci uzroci povreda su slaba propriocepcija i manja koordinacija pokreta, slabost mišica nogu pre svega m.quadrcepsa. Kod žena je cest slucaj manja fleksija u kolenu i veci ugao valgusa, što povecava mogucnost povrede prednjeg ukrštenog ligamenta. 

U fudbalu pored gore navedenih povreda donjih ekstremiteta, prednjace povrede mišica zgloba kuka. Najcešci uzrok ovih vidova povreda su slabost, nedeovoljna flesibilnost tih mišica kao i slabost kompletne trbušne i lumbalne regije.

 

U sportovima poput rukometa, plivanja, vaterpola, tenisa, gimnastike i atletike (bacacke discipline) cesto dolazi do povrede ramenog zgloba i zgloba lakta. Najšešci uzrok nastajanja ovih vidova povreda je, pored slabosti i nedovoljne fleksibilnosti gornjih ekstremiteta, i nepravilno tehnicko izvodjenje pokreta. Zato je potrebna stalna kontrola ispravnosti izvodjenja pokreta u cilju njegovog usavršavanja i smanjenja rizika od povreda.

 

Napretkom nauke i tehnologije, i razvitkom sporta došlo je i do razvoja preventivnih trenažnih programa koji omogucavaju smanjenje broja ili težine povrede sportista. U daljem tekstu sledi upoznavanje sa našim preventivnim programom.

 

 

PREVENTIVNI PROGRAM

 

Izradi preventivnog trenažnog programa prethodi analiza rizika povredjivanja u konkretnoj sportskoj grani, dijagnostika stanja treniranosti samog sportiste i utvrdjivanje njegovih deficita tj. nivoa treniranosti. Svaki trening u ovom programu se sprovodi uz stalne povratne informacije o pravilnosti motorickog zadatka prilikom neposrednog izvodjenja i nakon treninga.

 

Naš preventivni program zasniva se na primeni komplesnog neuromišicnog programa koji ukljucuje specificne vežbe flesibilnosti, vežbe ravnoteže, vežbe SAQ programa (vežbe brzine, agilnosti i eksplozovnosti) i vežbe funkcionalne snage.

 

U tabeli br.1 mogu se videti neke od vežbi koje se primenjuju u preventivnom programu.

preventivni program

 

REHABILITACIONI PROGRAM

 

Rehabilitacioni program podrazumeva rad nakon povreda koje su sportistu odvojile od terena i trenažnog procesa. Zavisno od stepena zadobijene povrede i eventualno uradjenog operativnog zahvata u saradnji sa strucnim osobljem sportske medicine, pristupa se izradi detaljnog rehabilitacionog programa.

 

Nakon zadobijene povrede dolazi do smanjenja amplitude pokreta u zglobu kolena, slicno je i kasnije nakon operativnog zahvata kolena. Smanjena pokretljivost zgloba kolena smanjuje funkciju mišica prednje i zadnje lože buta tako da dolazi do mišicne atrofije tj. gubitaka volumena tih mišica pogotovu m. guadriceps femorisa.

Naš program se sastoji iz dve faze. U prvoj fazi se radi na poboljšanju pokretljivosti kolenog zgloba, rad na propricepciji i na hipertrofiji atrofiranih mišica prednje i zadnje lože buta. U drugoj fazi se nastavlja jacanje i radi se na vracanju koordinacije, brzine i agilnosti,tj. sportista se prilagodjava kretnim aktivnostima i vraca se u redovni trenažni proces.

 

compex_mi_sport 500

Slika 2. elektrostimulacioni aparat najnovije generacije Compex 

 

Na slici 2. prikazan je prikazan elektrostimulacioni aparat. Ovaj aparat elektricnim putem stimuliše nervne i mišicne celije i tako izaziva kontrakciju mišica. Njegova je primena bitna u prvoj fazi rehabilitacije kod povredjenog dela tela (obicno je to zglob kolena, ramena…) kada se još uvek ne sme izvoditi odredjeni pokret ili se taj pokret ne sme opterecivati (npr. tegom) i tako jacati mišic kako bi se sprecila njegova atrofija i poboljšala kontraktilna sposobnost.

 

Na slici 3. moze se videti savremena oprema koju koristimo u prevenciji i rehabilitaciji povreda

 

Untitled-1_copy

Poslednje ažurirano nedelja, 21 oktobar 2012 01:21