Abdomen (Abdomen) – stomak, trbuh.

Abduktori (odmicaci) (Abductors) – misici koji prilikom kontrakcije odvode ekstremitete od sredisnje linije tela.

Acidoza (Acidosis) – akumulacija laktata u misicnim celijama i pad pH vrednosti koji prouzrokuje pad radne sposobnosti.

Aciklicni sportovi (Acyclic sports) – sportovi za koje je karakteristicna brza promena pravca kretanja (pr. sportske igre (fudbal, kosarka, vaterpolo.), borilacki sportovi.).

Adaptibilnost (misicna) (Adaptability) – sposobnost nervno-misicnog sistema da se aktivnoscu motornih jedinica (misicnom snagom) prilagodi postavljenom opterecenju. 

Adenozin difosfat (Adenosine diphosphate - ADP) – visoko energetska hemijska jedinjenja sa dva fosfatna radikala.

Adenozin trifosfat (Adenosine triphosphate - ATP) – visoko energetska hemijska jedinjenja sa tri fosfatna radikala bez cijeg prisustva nije moguca misicna kontrakcija. 

Aduktori (primicaci) (Adductors)  – misici koji prilikom kontrakcije pomeraju ekstremitete ka sredisnjoj linija tela.
Aerobno – anaerobna zona (Aerobic-anaerobic zone) – nivo opterecenja koje je izmedju aerobnog i anaerobnog praga, od 2 – 4 mmol/l laktata, kada se energija stvara u mesovito aerobno – anaerobnom procesu.

Aerobna efikasnost (Aerobic efficiency) – potrosnja kiseonika na anaerobnom pragu.
Aerobna izdrzljivost (Aerobic endurance) – sposobnost kardiovaskularnog sistema da doprema dovoljnu kolicinu kiseonika angazovanim misicima.
Aerobni kapacitet (izdrzljivost) (Aerobic capacity) – mogucnost dugotrajnog rada sa opterecenjem koje ne dovodi do akumulacije laktata u krvi.

Aerobni trening (Aerobic training) – specificna trenazna metoda namenjena za poboljsanje aerobnih procesa (procesi koji se dogadjaju uz prisustvo kiseonika) u telu s tim da se poveca aerobna izdrzljivost.

Aerobni prag (Aerobic threshold) – intenzitet opterecenja pri kojem sportista ulazi u aerobnu fazu rada ili kada se energija dobija dominantno aerobnim (oksidativnim) putem, a kada zapocinju i anaerobni (beskiseonicki) procesi stvaranja energije pri cemu koncentracija laktata u krvi dostigne 2 mmol/l.

Aerobni rad (Aerobic work) – fizicki rad gde se metabolicki procesi u celijama koji su zaduzeni za stvaranje energije odvijaju uz prisustvo kiseonika.

Agilnost (Agility) – sposobnost usporavanja, ubrzavanja i promene smera kretanja uz odrzavanje dobre kontrole tela (ravnoteze) bez smanjivanja brzine.

Agonisti (Agonist) – vidi misici agonisti.
Ahilova tetiva (Achilles tendon) – tetiva petne kosti.

Akceleraciona snaga (Acceleration strength) – rast sile na pocetku kontrakcije, primer uzmi dva vezbaca koji dizu 100kg za 1 ponavljanje, prvi vezbac podigne ga duplo brze od drugog, prvi vezbac ima bolju akceleracionu snagu.

Akcioni potencijal (Action potential) – elektricne promene u misicu koje mogu da se registruju u toku misicne kontrakcije. 

Aktin (Actin) – vrsta proteina bez cijeg prisustva nije moguca kontrakcija misica.
Alaktacija (Alactacid) – process za stvaranje energije bez ukljucivanja glikolize. 

Alaktatni anaerobni sistem (Alactate anaerobic system) – vrsta energetskog sistema koji za stvaranje energije koristi visoko energetske fosfate ATP, ADP i CP.
Alveolarna ventilacija (Alveolar ventilation) – zapremina vazduha u plucnim alveolama u jednoj minuti u miru i u toku opterecenja.

Aminokiseline (Amino acids) – su osnovni gradivni elementi proteina. Aminokiseline koje se sintetisu u organizmu nazivaju se neesencijalne, dok se aminokiseline koje nas organizam nije u mogucnosti da sintetise nazivaju esencijalne aminokiseline i stoga ih je neophodno unositi putem ishrane.

Anerobni alaktatni trening (Alactate anaerobic training) – trening kojeg karakteriše izvršavanje kretnih struktura skoro maksimalnim intenzitetom (95–100%) u trajanju (15–20 sec). Obicno je dužina deonica za trcanje je od 20-70 metara, za plivanje 8-20 metara i slicno. Za stvaranje energije koristi se visoko energetski fosfati ATP, ADP i CP.
Anaerobni kapacitet (izdrzljivost) (Anaerobic capacity) – kapacitet misica da zadrzi visok intezitet rada na racun vecih rezervi ugljenih hidrata koji sagorevaju bez prisustva kiseonika.

Anerobni laktatni trening (Lactate anaerobic training) – trening kojeg karakteriše izvršavanje kretnih struktura submaksimalnim intenzitetom (90–95%) u trajanju (20 sec- 2min). Obicno je dužina dionica za trcanje je od 200-600 metara, za plivanje 50-200 metara i slicno. Pored fosfagenog (ATP-CP) sistema za resintezu ATP-a je odgovorna anaerobna glikoliza. Prilikom izvodenja ovakvih vrsta treninga dolazi do proizvodnje kiselih metabolita – laktata.

Anaerobni prag (Anaerobic threshold) – intenzitet opterecenja pri kojem sportista ulazi u anaerobnu fazu rada, a pri kojem su stvaranje laktata u misicima i njihovo odvodjenje iz njih u ravnotezi ili kada dominantno zapocinje anaerobni (beskiseonicki) proces sagorevanja ugljenih hidrata pri opterecenju koje je izmedju srednjeg i visokog inteziteta, tj. kada zapocinje nagla produkcija CO2, hiperventilacija i koncentracija laktata u krvi od 4 mmol/l.

Anaerobni rad (Anaerobic work) – fizicki rad gde se metabolicki procesi u celijama koji su zaduzeni za stvaranje energije odvijaju bez prisustva kiseonika.
Anaerobni trening (Anaerobic training) – specificna trenazna metoda namenjena za poboljsanje anerobnih procesa (procesi koji se dogadjaju bez prisustva kiseonika) u telu s tim da se poveca anerobna izdrzljivost. 

Analiticka metoda (Analytical method) – metoda u poducavanju kada se podrazumeva postupak u kojem se globalna struktura kretanja podeli na vise faza, odnosno elemenata, pa se svak faza usvaja posebno. Nakon odredjenog vremena, kada se pojedini delovi nauce, povezuju se u jednu celinu.

Anatomija (Anatomy) – u najsirem smislu, anatomija je nauka o gradji svih zivih bica. Medjutim, u uzem smislu i znacenju anatomija se odnosi uvek na coveka i predstavlja nauku koja proucava gradju, sastav, oblik njegovog tela, kao i medjusobne odnose pojedinih delova tela.

Anksioznost (Anxiety) – stanje koje se karakterise osecajem unutrasnje uznemirenosti, uplasenosti, straha da ce se nesto strasno dogoditi, uz psihomotornu napetost i unutrasnji nemir.

Antioksidans (Antioxidant) –  molekul odredjenih jedinjenja koji moze da spreci proces oksidacije drugih molekula. Tokom oksidacije mogu nastati slobodni radikali, koji mogu zapoceti lancanu reakciju unistenja celija. Antioksidans stiti pojedine znacajne vitamine (vitamin C i vitamin E) i enzime.

Antagonisti –  vidi misici antagonisti.

Antropometrija (Anthropometry) – merenje ljudskog tela.

Antropomotoricke sposobnosti (Anthropomotorics ability) – predstavljaju kompleksne mogucnosti coveka za manifestaciju kretnih struktura koje objedinjuju psihicke karakteristike, biohemijske i funkcionalne procese. Osnovne antropomotoricke sposobnosti su snaga, brzina, izdrzljivost, fleksibilnost, agilnost i koordinacija.

Antropomotorika (Anthropomotorics) – pod terminom antropomotorika podrazumevamo covekovo kretanje kao i puteve njegovog podizanja na visi nivo, u svoj njegovoj kompleksnosti. Pojam antropomotorika sastoji se od dve reci: antropos sto znaci covek i motorika koja se u ovom kontekstu odnosi na kretanje.
Apsolutna snaga (Absolute strength) – maksimalno naprezanje misica u izometrijskom rezimu bez ogranicenja vremena i tezine podignutog tereta.

Apsolutni VO2 (Absolute oxygen consumption) – potrosnja kiseonika u jednoj minuti izrazena kao ml/min.

Aritmija (Arrhythmia) – neravnomerno stvaranje impulsa za rad srca pa se javlja aritmican (neravnomeran ) rad srca.

Arterije (Artery) – vrsta krvnih sudova koji prenose krv bogatu kiseonikom i hranljivim materijama od srca prema misicima i drugim tkivima.

Arterijski krvni pritisak (Arterial blood pressure) –  sila kojom cirkulisuca krv deluje na jedinicu povrsine krvnog suda, a koja nastaje usled kontrakcije srcane muskulature i posledicnog potiskivanja krvi kroz kardiovaskularni system ili  pritisak krvi na arterije i meri se u milimetrima zivinog stuba: optimalan krvni pritisak je do 120/80 mmHg, normalan krvni pritisak je do 130/85 mmHg i visoko normalan krvni pritisak je do 130- 139/85-89 mmHg. Postoji sistolni (gornji) pritisak i dijastolni (donji) pritisak.

Auksotonicna kontrakcija (Auxotonic contractions) – mesovita forma kontrakcije, pri kojoj se menja i duzina i napon misica ili kada se sila povecava od pocetka do kraja pokreta tj. kontrakcije, sto je vrlo znacajno kada su u pitanju jednozglobni misici.

Auksotonicne vezbe (Auxotonic exercises) –zasnivaju se na svojstvu elasticnih predmeta (opruge, ekspanderi, elasticne trake i vijace) koji imaju sposbnost da se odupiru promeni duzine proprcijalno sa povecanjem stepena njihove deformacije.
Autonomni nervni sistem (Autonomic nervous system) – deo nervnog sistema koji kontrolise nevoljne procese u telu, kao i funkciju unutrasnjih organa.

Avitaminoza (Deficiency disease) – oboljenje usled nedostatka vitamina u hrani.